Po­zna­ti lo­vac iz Grn­ča­ra, kod Gu­si­nja Bo­ri­slav Bo­ro Bo­jo­vić, strav­stve­ni je za­lju­blje­nik u pri­ro­du. Strast za lo­vom na­sli­je­dio je od svo­jih pre­da­ka, a lo­vi­šta po­ho­di vi­še od 30 go­di­na. Ži­vo se sje­ća svo­jih pr­vih iz­la­za­ka sa sta­ri­jim lov­ci­ma, ka­da je od njih upi­jao sve taj­ne ko­je su jed­nom mla­dom lov­cu po­čet­ni­ku po­treb­ne.
U Lo­vač­ku or­ga­ni­za­ci­ju „Ma­ja Karanfili” u Gu­si­nju, ko­ja bro­ji oko 40 ča­la­no­va, Bo­jo­vić se učla­nio sa 17 go­di­na, da bi go­di­nu ka­sni­je na­ba­vio i pu­šku sač­ma­ru 16 mm, nje­mač­ki „krup”. Sa njom se i dan-da­nas uspje­šno dru­ži i lo­vi po Pro­kle­ti­ja­ma u či­jem pod­nož­ju je ro­đen, ali i na Ru­mi­ji u či­jem pod­nož­ju ži­vi i ra­di i gdje je ta­ko­đe član isto­i­me­ne lo­vač­ke or­ga­ni­za­ci­je. Zbog lo­va na vi­so­ku di­vljač, ka­sni­je je na­ba­vio i „ka­ra­bin”, pa se kroz du­gu ka­ri­je­ru mo­že po­hva­li­ti ulo­vom sva­ke vr­ste di­vlja­či, ka­da je to do­zvo­lje­no, o če­mu svje­do­či mno­štvo tro­fe­ja ko­je dr­ži u svo­joj ku­ći u Grn­ča­ru. Lo­vio je i u lo­vi­šti­ma van Cr­ne Go­re.
– Je­dan od naj­ljep­ših do­ži­vlja­ja lov­ca je kad si u sre­di­štu pla­ni­ne i če­kaš svi­ta­nje! Kad cr­ve­ni­lo pri iz­la­sku sun­ca po­či­nje da ga­si zvi­je­zde na ne­bu i na­ja­vlju­je li­jep dan. Pru­ža­nje po­gle­da na de­se­ti­ne ki­lo­me­ta­ra una­o­ko­lo, na te pre­li­je­pe ne­be­ske vr­ho­ve Pro­kle­ti­ja, iz­nad ko­jih or­lo­vi pro­sto kli­ze pla­vet­ni­lom, sto­go­di­šnje bo­ro­ve, če­ti­nar­ske i li­sto­pad­ne šu­me, pa­šnja­ke, do­li­ne i pro­plan­ke, tre­ba do­ži­vje­ti. Ta ju­tra u pla­ni­ni su je­din­stve­na i ne­po­no­vlji­va, i či­ne is­ku­stvo vi­še za sva­kog lov­ca. U svo­joj du­goj ka­ri­je­ri ne znam ko­ji bih lo­vač­ki do­ži­vljaj iz­dvo­jio. Lov na di­vlju svi­nju, ka­pi­tal­ca, ko­ji je go­di­na­ma ne­u­hva­tljiv i če­sto iz­mak­ne i naj­o­štri­jem oku i mir­noj ru­ci, ne­što je po­seb­no. To je tro­fej ko­ji ni­je la­ko ima­ti. Ipak, su­sret s vu­kom je naj­i­za­zov­ni­ji i naj­dra­ži - ne ka­že se dže­be da je to san sva­kog lov­ca. Za­to, iz­u­zet­no sam po­no­san što me po­slu­ži­la lo­vač­ka sre­ća da sam se vi­še pu­ta uspio na­ći na spi­sku lo­va­ca ko­ji su za­vr­je­di­li taj tro­fej – po­ru­čio je Bo­jo­vić.
Go­to­vo je ne­mo­gu­će ob­ja­sni­ti lju­bav i osje­ćaj ko­ji lov­ca „iz­nu­tra gu­ra­ju” u pro­stor di­vlji­ne u kom ži­vi i op­sta­je je­dan po­se­ban svi­jet.
– Pri­ro­da nu­di neo­pi­siv mir, u du­ši i ti­je­lu, uži­tak ko­ji iz nje­ga iz­ba­cu­je sva­ki gram ne­ga­tiv­ne ener­gi­je i pod­gri­ja­va ga za no­ve na­po­re u sva­ki­da­šnjem ži­vo­tu. Sve to na­la­zim u mom rod­nom Gu­si­nju i nje­go­vom pre­li­je­pom pro­stran­stvu, što je za me­ne raj. Tu, u kru­gu pri­ja­te­lja i dru­go­va svih na­ci­o­nal­no­sti, ko­ji ži­vi­mo i dru­ži­mo se kao da smo iz jed­ne ku­će, naj­ljep­še se osje­ćam – pri­ča Bo­jo­vić.
N.V.